Umro Žarko Erdelji - novosadski studenti dobro pamte njega i njegovu melodiku

Ja sam cesto komunicirala sa njim, slusala ga, fotkala. Iz nasih razgovora sam shvatila koliko je on duboko emotivan i inteligentan. Jednostavno nije hteo da se pomiri sa nepravdama kao da nije hteo da ih prizna. U njegovom svetu bilo je toliko neiskvarene decije radosti, toliko lepih stvari kojima se radovao a mi ih ni ne primecujemo. Poklonio mi je 2 pesme. Otisao je sa ovog sveta u jedan drugi gde je mozda sve onako kako treba da bude.

Uvek sam se pitao koja je njegova priča dok sam prolazio pored njega na kampusu. Spolja nije uvek zvučao i izgledao koherentno, ali je bio dosledan sebi, u svom svetu i pričao je svoju priču. Nikada nisam smogao snage da zastanem i da ga upitam. Nisam imao vremena. "Nemamo vremena" da "samo" postojimo, moramo da jurimo za nekim "velikim" ciljevima dok život konačno ne projuri pored nas i shvatimo da zapravo nismo ni živeli. Nešto mi se čini da Žarko nije napravio tu grešku i da je odavde ipak otišao slobodan i neporažen. Nije učestvovao u bezumnoj i bezdušnoj trci nego je posmatrao sa strane i smejao joj se...

Šteta što je tako zavrsio,mogao je jos da zivi. Izgubila sam naj boljeg brata. Ostaces u mom srcu,nikad te sestra nece zaboraviti. Uvek si bio nasmejan i veseo

Razredna je docekala jos jednog iz II1.Pocivaj u miru.

Zao mi je sto vise necemo sedeti na klupici i razgovarati do sitnih sati. Nedostajace mi tvoja cista dusa. U tebi sam video sebe, svoju stariju, umereniju verziju. Taman sam se vratio iz Holandije, dosao u Novi Sad, misleci, sad ce me zezati, kako ponovo nisam uspeo. Ali nazalost, sreo sam druga, koji mi je rekao da te je pronasao, mrtvog. Nedostajes mi. Sve manje nas je, ljudi posebnog soja, stara garda, rekao bih, iako mi je tek 32. Voleo bih da nekako dodjem do tvojih pesama i objavim ih. Dotakao si srca mnogih generacija. Steta sto je alkohol bio jaci od tvoje boemske duse. Pozdravlja te tvoj drug, Kris

žarko je bio rečitiji i načitaniji od 80% i mojih profesora i mojih koleginica i kolega, uključujući i mene, volela sam u kampusu da zastanem i da ga slušam kad nešto recituje ili čita naglasa iz neke od njegovih knjiga...

Žarko Erdelji >>>>>>>>>>>>>> Marina Abramović

Nisam ga poznavao lično, ali sma ga vidjamo svakodnevno dok sam redovno odlazio na kampus... Nekako nije bio nametljivo radio je svoju umetnost... Par puta izgledao malo i izvan ovog sveta.. Mali čuo sam ga i nekoliko puta u razgovoru sa prolaznicima... Jako jako elokventan čovek...ima je neku svoju agendu. I apsutno je nenametljivo obeležio studentski period mnogim generacijama studenata... Počivaj u miru tanana dušice. Nek drugi svet bude bolji za tebe...

Secam se da sam ga vidjao oko faksa. Napustio nas i otisao je na bolje mesto.